ПРИЗОРИ МОРАЛНЕ СВЕСТИ

Јован Мирић

ПРИЗОРИ МОРАЛНЕ СВЕСТИ

Јован Мирић

Јован Мирић

ПРИЗОРИ МОРАЛНЕ СВЕСТИ

Библиотека Словесник, књига 1

255 страна, ћирилица, формат 21х14, тврд повез, шивено, 2018.

Алгоритам (Београд) – Балканија (Нови Сад)

ISBN 978-86-89881-08-0

 

Збирка кратких прича на моралне теме.

 

 

Праштање

 

Још у годинама пре почетка овога рата поједини православни богослови и мислиоци узели су да проповедају идеју како Срби треба да опросте Хрватима све што су од њих претрпели у претходном рату. И тада сам био подозрив према тој идеји, и то подозрење касније се само учврстило. Најпре сам имао утисак да наши православни мислиоци на праштање гледају као на узвишену врлину, што ми је било веома сумњиво, макар што нису износили којим аршином мере шта је узвишено а шта није. Осим тога, чинило ми се некако неумесним да целом народу препоручују праштање они који нису највише претрпели, ако су уопште били непосредно повређени с оне друге стране. Најзад, праштање је изузетно деликатан морални чин чак и у блиским односима међу појединцима, камоли када се пренесе на односе међу народима. Ту деликатност открива мноштво крупних питања која се о праштању могу и морају поставити чим се оно смести у контекст правде и морала. Ко има право да опрости, коме и за шта? Да ли претходно тачно знамо размере и природу почињеног преступа, познајемо ли довољно починиоца? Како можемо бити сигурни да наше праштање није, заправо, саучесништво у злочину? Имамо ли оправдање уколико опроштај постављамо изнад правде, када њиме газимо по правди и сопственом достојанству а када не? То су само нека питања која указују колико је „терен“ око праштања клизав, толико клизав да се лако може десити да праштање буде ништа друго до израз сујете или охолости. А већина ових питања у излагањима православних богослова и мислилаца уопште се није појављивала, или је одговор на њих даван олако.

Последњих година, док је трајао још један рат између Хрвата и Срба, наставило се, на разним скуповима, то проповедање праштања. Па чак и заборављања. Препоручивало се да и ова нова злодела Срби Хрватима опросте и забораве, нипошто да им равном мером врате.

На једном таквом скупу недавно је запажено излагање о српском праштању имао и наш истакнути православни мислилац Станојевић. Док сам га слушао нисам мислио на она бројна питања у вези са праштањем која ни он није дотицао. Уместо тога, сећао сам се да сам и ван стручних кругова наилазио на људе који су заступали исту идеју безусловног праштања. Редовно сам код тих људи, упоредо са високопарним заговарањем туђег праштања, запажао несклоност да сами опросте неком блиском. То запажање потврђивано ми је толико често да сам већ озбиљно помишљао да то није случајност, какву обично искуство може да нам приреди, већ да је реч о правој психолошкој законитости. Уосталом, не потврђује ли ту законитост и онај велики део Срба који је био у партизанима и који је подједнако пригрлио братство са Хрватима као и непријатељство према оном другом делу Срба?

Имајући пред собом та запажања и законитост која је из њих следила, очекивао сам да се она потврди и у Станојевићевом случају. Претпостављао сам да ћу се моћи осведочити и у његову несклоност да опрости неком блиском. Нисам, међутим,  очекивао да ће то уследити тако брзо.

Одмах после завршеног првог круга излагања на поменутом скупу Станојевићу приђе један професор, његов добар познаник, замоливши га да му позајми писмени текст свог излагања на пар дана. Станојевић радо пристаде и одмах му предаде текст, али при том додаде да професор тај текст никако не сме дати једном свом даљем рођаку. Професоров рођак је био млађи човек, веома заинтересован за православно учење, а могло би се рећи да је у неку руку био и ученик Станојевићев. Често су се њих двојица налазили и разговарали, Станојевић му је позајмљивао књиге и упућивао га у православно богословље. Рођак професоров је, међутим, управо тих дана нешто ситно скривио Станојевићу, да ли му није на време вратио неку књигу или се није појавио на заказаном састанку, тако нешто. И сада због те кривице не може да добије текст. Нема опроштаја.

Библиотека Словесник