ПАСТИРЕЊА

Владета Кошутић

Владета Кошутић

ПАСТИРЕЊА

398 страна, ћирилица, тврд повез, златотисак, формат 21х13цм, шивено

Балканија Нови Сад

ISBN 978-86-89881-18-9

Језичком пастирењу не одадох се из чисто сакупљачких и научних разлога,

попут Законодавца нашег језикословног, већ из

неодољиве потребе да ме додир са земљом препороди од убитачнога говора

градског, да песничким расковником откријем бит
предања и њиме обогатим надахнуће. Упућен крајевима који
још не легоше на варошко, и поразно не обосише казивањем,

путешествовах Србијом, и ван ње, крајевима осојним и богазним,
до заселака забачених, до лубњача и бачијских кровињара. Из
године у годину, тражих упорно и жељно још преостале времешнике,

коваче баснословља. Бејах чудан сват тим житељима, залудник каквог у свом
веку не видеше, никако начисто с тим чему служи записивати
старце и старице, с којима сви давно раскрстише и пустише
их да дочајавају свој живот порушен. Ја, напротив, наглих да
их пронађем свуда, болешћу засужњене у закутку или, још
држеће, у траварењу, чувању блага, гребењању вуне, грабуљању сред сенокоса.

Није се требало мучити и открављивати
те људе, зарадоване што их, неуке и нејаке, још неко броји у
вредне и жели да им речи прихвати. а сећање не беше неуслужно њима,

миљеницима глади и жеђи, које су смрти би̏ле
а живот у јаде савијао. Мутне би им очи живнуле и полако би
мени, непосвећеном, причом растварали позорја чудне јаве,
поуку свог бића упојеног у нежне и сурове токове природе,
збратимљеног са суштаством вода, ветрова, стења и шума, с
вечним и непојамним, сазнатљивим њима једино. Палих година а духа

непоклекла, затвараху распојен круг, као стабла
старошћу порушена, још жељна разговора са збориштима
вода и развигорцима, силама дубоким и узноситим. Растајаху се са мном и

остајаху у недрима горе, заувек: растајах се
с њима богатобедним, замишљен не над њиховом судбином,
већ над судбином собника, сазнањем инокосног, слепе крви,
ранама непрогледале.